Волите српски језик сваког дана помало. Српски језик нема никога другог осим нас. – Душан Душко Радовић

Поводом обиљежавања 21. фебруара – Међународног дана матерњег језика, Матична библиотека Источно Сарајево, у сарадњи са Катедром за србистику Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву организовала је данас интерактивни час на тему „Српски језик као српски идентитетски критеријум“.

Интерактивни час је одржао мср Душан Пејић. Прије свега, Пејић је истакао да је положај српског језика и ћирилице данас је на незавидном нивоу и зато се константно мора апеловати и тражити да се на свим нивоима образовања повећа фонд часова српског језика, као и да се уведе на факултете, на тај начин би се подигла општа језичка култура, као и култура говора, односно општа писменост.

„Помогло би се да развијемо свијест о историчности српског језика. Видјели бисмо шта спада под српско културно и језичко насљеђе, јер свакодневно видимо да нам се отима и `Чајничко јеванђеље`, `Мирослављево јеванђеље`, `Повеља Кулина Бана`. Због тога би се константно требала подизати свијест о важности српског писма и ћирилице.“ – нагласио је Пејић.

Све више смо свједоци колико се утицај Запада увукао у све свере нашег живота, а понајвише у говору, у том смилу Пејић казује да је важно да се овдје његује српски језик, а посебно у дијаспори, гдје је потребно отварати школе и катедре за српски језик, како би српска дјеца учила ћирилицу и на тај начин гајила везу са матицом – Србијом, Републиком Српском и Црном Гором, односно српским етничким језичким простором.

Пејић наглашава да се српска нација у савременом погледу формирала у вријеме романтизма, као и већина других европских нација, од којих је готово 60 формирано на основу критеријума језика.

„То значи да ако говоримо српским језиком, ми смо дакле Срби. Наравно, ми о српском народу можемо говорити у средњем вијеку. Српски народ је завјетна нација која чува светосавље и косовски завјет, које су битне идентитетске врсте српског језика.“ – истакао је Пејић.

Током казивања, Пејић се дотакао и употребе туђица и рекао да је то понекад оправдано, ако не постоји адекватна српска ријеч за неки појам, али да их је потребно обликовати према правилима српског језика, односно према језичким гласовним законима.

Душан Пејић рођен је 23. августа 1996. године у Зворнику (БиХ, Република Српска) од оца Мире и мајке Свјетлане. Основну школу и гимназију општег смјера завршио је у Сребреници као вуковац и ђак генерације. Дипломирао је на Филозофском факултету у Палама на Студијском програму за српски језик и књижевност 2019. године, са просјеком 10. Проглашен је студентом генерације у академској 2018/2019. години, за шта је добио и Деканову награду, као и Плакету Универзитета у Источном Сарајеву.

На истом факултету завршио је мастер академске студије, такође са просјеком 10, одбранивши мастер рад на тему Језичко-стилске доминанте у роману Наше тамновање Јездимира Дангића, под менторством проф. др Милоша Ковачевића. Добитник је Награде Љубомир Стојановић (прво мјесто), коју додјељује Матица српска за најбољи мастерски рад из српског језика. За успјехе у образовању као и његовању културе српскога народа предсједница Републике Српске Жељка Цвијановић наградила га је признањем Амблем и застава Републике Српске.

Двије године био је стипендиста Фонда Др Милан Јелић. У току студија похађао је и Љетну школу Академије Андрић у Вишеграду, као и Школу палеографије у Требињу, те неколико семинара и студијских путовања. Тренутно похађа докторске академске студије на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Учествовао је са рефератом на Седмој студентској конференцији на Филозофском факултету на Палама 2020. године, као и на XIII научном скупу Савремена проучавања језика и књижевности на ФИЛУМ-у у Крагујевцу 2021. године.

Есеје, стручне и литерарне радове објављивао је у часописима Нова Зора, Гусле, Сребрни вијенац, Гласник Епархије темишварске, Рашка. За књижевне текстове вишеструко је награђиван (прво мјесто на литерарном конкурсу Републичког педагошког завода РС поводом стогодишњице од почетка Првог свјетског рата).

Осим што је био изузетан студент, Пејић је један од најбољих гуслара млађе генерације, више пута награђиван на гусларским такмичењима. Са гусларима Гусларског друштва Старина Новак са Пала, чији је члан, снимио је компакт-диск под називом Крвава Жепа. Организатор је и учесник многих манифестација које су паљански студенти припремали различитим поводима, као што су стогодишњица побједе у Великом рату, двјестогодишњица Вуковог Српског рјечника, двадесет трећа годишњица егзодуса сарајевских Срба итд.

Редовни је члан Матице српске. Члан је СПКД „Просвјета“ у Сребреници и члан уредништва Часописа за културу, умјетност и науку „Сребрни вијенац“, који се издаје у оквиру овога друштва. Два пута, 2020. и 2021. године, био је предсједник жирија за додјелу књижевне награде „Звонимир Шубић“ за најбољу приповијетку или кратку причу, која се додјељује у сребреничкој „Просвјети“.

Ведрана Богдановић