Никола Богдановић, млади умјетник вајар рођен је 1996. године у Ужицу а одрастао и почеo школавање на Дрини у Скелнима. Након завршетка средње умјетничке школе у Ужицу, уписао је и Умјетничку академију у Требињу, смјер вајарство и тренутно је апсолвент.

Никола живи у завичају на Дрини, у Скеланима. Овдје се лоцираи  један од најстаријих античких локалитета у средњем Подрињу. Са историјског становишта, можемо да кажемо да су на овим просторима научници на прилично малом пространству открили неколико римских објеката из 2. и 3. вијека. Пронађена је римска базилика, храмови, циглана, грађевине и разни споменици римске културе.

Када је у питању избор занимања, млади из Скелана и околине бирају перспективна занимања, то јест занимања везана за пољопривреду, фармацију, програмирање, технолошке студије. Према незваничним подацима и статистици коју овдје грађани помињу највише бирају Универзитете у Београду, Чачку или на Палама. Дакле, није погодно мјесто у коме се његује умјетност, али то није спријечило нашег умјетника, Богдановића, да слиједи свој сан.

Богдановић је једини становник Скелана који је уназад деценијама показао склоност ка умјетности и за разлику од својих вршњака одабрао Требиње и умјетничку академију. За почетак, жељели смо да сазнамо када се код Бпгдановића јавила склоност и љубав према умјетности?

„Љубав према умјетности сам доживио још у дјетињству, али мислим да се човјек просто рађа са том љубављу, истакао је Богдановић Склоност ка некој врсти умјетности често прозилази из одгоја наших родитеља, уколико неко од чланова породице његује одређену умјетност, често и на нас пренесе ту љубав, у породичној кући младог умјетника није било склоности ка овој врсти умјетности и то није утицало на његово опредјељење. „Рекао бих да се његовао потпуно другачији вид умјетности, мој отац је свирао гитару, додуше аматерски. На мој избор је највише утицала васпитачица-учитељица Милена, која је примјетила мој таленат за цртање и рекла мојим родитељима да ме усмјере на пут умјетности.“- додао је Богдановић

Као што већ рекосмо, млади људи из Скелана обично бирају други пут и велике градове, колико је заправо тешко бити другачији, издвојити се и слиједити свој сан, да ли си имао подршку околине?

„Велике градове попут Београда не волим, много је велика гужва, све то носи одређене потешкоће. Требиње сам изабрао по препоруци једног професора, нисам никада сумњао у свој избор, највећа подршка била је моја породица.“

Никола вјерује да није потребно имати урођени дар за умјетност, да одређене технике у сликарству, вајарству, скулптури могу да се савладају уз одређен труд и рад. Као што и сам каже 5% је таленат, а остало је рад. Умјетност је данас дисциплина коју треба истицати, надограђивати и одржавати. Како данас окарактерисати умјетност? Да ли су вријеме и нове генерације донијеле и нове врсте умјетности? У складу са тим честе су и предрасуде да ли може од неке врсте умјетности да се пристојно зарађује. Наш саговорник се сложио да умјетност данас није на листи добро плаћених занимања, већина познатих великих ликовник умјетника доживјело је славу након смрти.

„Узора у умјетности нема, а највише воли вајарство, најинтересантнији период му је ренесанса. Тема мог дипломског рада је питање форме и баланса. Тема која је мене изабрала“– нагласио је Богдановић

Умјетност и њен свијет, у савременом друштву, не чини само оно што видимо, чујемо, читамо, опипавамо, оно што доживљавамо као умјетност, него и цијели један "невидљиви" свијет знања о умјетности, о њеној историји. Данашња прича је мотивација за младе талентоване људе из малих средина, да слиједе свој сан и да не подлижују утицају мале средине.

Ведрана Богдановић