Као једна од најстаријих богомоља, Црква светих Архангела Михаила и Гаврила, поносно стоји сјеверно од Башчаршије у Сарајеву. Мала камена црква се први пут спомиње у османским изворима, 1539. године. Историчари сматрају да потиче из периода средњег вијека. Писани трагови о њеном постојању су уништени за вријеме турских освајања, па о самом настанку цркве и немамо поуздане изворе.

На основу цариградских дефтера из 1485. и 1489. године може се претпоставити да је у то време постојала црква у Сарајеву, иако се она у дефтерима не спомиње. У првом дефтеру се каже да у Сарајеву има 42 муслиманске куће, 103 хришћанске и осам дубровачких. Вероватно је тако јако хришћанско насеље имало богомољу. У другом дефтеру се помиње Ђуро, син поповски, што указује да је у Сарајеву у то време био свештеник, а вероватно и црква. Ко је ктитор цркве није познато. Народно предање је приписује Андријашу, брату Краљевића Марка. пише портал Митрополије Дабродосанске .

Почетком 17. вијека црква је наишла више пута на недаће изазване пожарима, најприје 1656. године, након пожара црква је обновљена и цркви је поклоњен полијелеј, два камена свијећњака пред олтаром и нови дрвени иконостас у резбарији. У 18. вијеку цркву су задесила два нова пожара, први 1724, а затим и 1788. године. Током сви ових недаћа црква је доживјела више обнова,а генералну реконструкцију доживјела је 1982. године.

Највећу уметничку вредност у Старој цркви има дрвени иконостас у резбарију из XVII века са иконама. Иконе је радило више сликара. Ту су иконе зографа Радула или Авесалома Вујичића из 1674, Максима Тујковића из 1734. године и непознатог барокног сликара из XVIII века. Горњи ред икона на иконостасу (Тајна вечера, Скидање са крста, Прање ногу и Зачеће) поклонио је Сарајлија Јован Милетић из Трста у другој половини XVIII века. У Старој цркви се чува рука Св. Текле, делови моштију Св. Пателејмона, Макрине и Јакова Персијанца а у женској цркви је смештен детињи ковчег са моштима. Многе значајне црквене личности су посетиле Стару цркву. Поред њих, цркву су посећивале и познате личности из политичког живота. Године 1985. цркву је посетио шпански краљ Хуан Карлос са супругом Софијом. – истакао је портал Митрополије Дабробосанске.

Српска Православна црква представља национални споменик Босне и Херцеговине и један је од највриједнијих културно-историјских споменика. Још једна занимљивост везана за цркву је српска основна школа. Школа је радила при цркви и први пут се у списима помиње 1539. године. У списима такође можемо пронаћи и податке о учитељима који су радили у школи од 17. до 19. вијека.

Музеј Старе српске православне цркве у Сарајеву настао је из ризнице те цркве. За отварање Музеја посебно је заслужан црквени тутор Јефтан Деспић. На идеју да се ризница претвори у Музеј Деспић је дошао 1889. године после отварања Земаљског музеја у Сарајеву. У музеју се чува већи број рукописних и штампаних црквених књига велике историјске и уметничке вредности. Ту је пре свега Сарајевска Крмчија на пергаменту из прве половине XIV века, затим Силоаново Јеванђеље крај XIV века, Живот Св. Саве од Теодосија, преписао га дијак Владислав 1508. године у Милешеви. Од штампаних књига сачувана су два Цетињска октоиха Ђурђа Црнојевића из 1493/94. године као и Псалтир из манастира Милешеве. Од текстилних ствари има доста везова, одежди од златног броката, црквених драперија, везених и тканих појасева са пафтама. Метални предмети: оковани крстови из XVII и XVIII века, ручне кадионице, панагијари, петохљебнице, домаћа и млетачка кандила. Што се тиче новца у Музеју се чува приличан број ситног дубровачког, турског, млетачког и новијег аустријског и српског новца. Предмети од дрвета и обрађеног камена су малобројни.

Текст: Ведрана Богдановић