„Дубоко сам увјерен да свијет нема оваквог мјеста, нити овакву енергију, као што ми имамо Андрићград и његовога неимара Кустурицу, Немању и Емира. Нигдје се није слегло толико најбоље грађевине, споменичке културе, памћења и сјећања, као на овом мјесту; нигдје нема толико склада и укуса створених људском руком и људским умом, а усклађена са природом и Божијим даровима. Ту је Иво Андрић у средишту свога града, ћутљив, замишљен и благо повијених рамена, заједно са својим изабраним духовним оцем, трагичним јунаком Косовске мисли, постављеним испред косовске Цркве светога цара Лазара – Његошем; ту је Никола Тесла који је голим рукама кротио и хватао муње – господар муња и њихов отац, јер их је стварао у свом кабинету; овдје је такорећи од јуче велики везир Мехмед паша Соколовић, који одавде никако није ни одлазио, већ је цијелог живота премошћавао своју црну пругу која је пролазила кроз његове груди, градећи хаире за обје вјере којима је припадао, заједно са својим рођацима, српским патријарсима; овдје ријека Дрина прави природан амфитеатар где је позорница мост над мостовима – на Дрини ћуприја – мост на којем је стасавао дјечак Иво Андрић и који је носио цијелог живота као опсесију и инспирацију, као кључни симбол своје умјетности; овдје је творац овога мјеста, човјек космичке енергије и режисер свјетског имена дјела – Емир Кустурица, човјек који је у овом граду спојио Византију, ренесансу и турски трг, Франциска Гоју и Томаса Мана, вјечни младић који још увијек машта да ће екранизовати Андрићев роман о мосту над мостовима.“  – Импресије проф.  др Јована Делића о Андрићграду, у Вишеграду

Јован Делић је редовни професор на Филолошком факултету у Београду, а такође и професор на Филозофском факултету, на Катедри за Општу књижевност и библиотекарство.

 Прије свега велики човјек, скроман, један од оних људи који нису свјесни своје величине. Више пута награђиван за свој научни рад, велики познавалац поетике свјетске и српске књижевности, версификације. Нико боље не казује о Иви Андрићу и његовом стваралаштву, од професора Делића.

Аутор сљедећих дјела (нису наведена сва дјела, проф. Делић је аутор  и бројних есеја и значајних предговора): „Критичареви парадокси“, „Српски надреализам и роман“, „Пјесник ‘патетике ума'“ (о пјесништву Павла Поповића),  „Традиција и Вук Стеф. Караџић“,

„Хазарска призма, тумачење прозе Милорада Павића“, „Књижевни погледи Данила Киша: ка поетици Кишове прозе“, „Кроз прозу Данила Киша“, „О поезији и поетици српске модерне“,  „Иван В. Лалић и њемачка лирика“, „Мост и жртва“.

Ведрана Богдановић