Чим се почне обнављати црква, враћа се и живот!
Мјесто за молитву, за сабор и савјет, гдје се славио добар и ублажавао зао час, дјелећи судбину свога народа и својих градитеља храм Успења Пресвете Богородице у Височнику је и страдао и васкрсавао заједно са својим народом.
Историјски, изградња храма Успења Пресвете Богородице у Височнику почела је 1938. године. Темеље је освештао свештеник Симо Ђукић. Храм је освештао епископ зворничко – тузлански Нектарије Круљ 9. августа 1939. године.
Иконостас и иконе непознатог аутора приложили су вјерници 1975. године. Нажалост, храм је оскрнавила муслиманска војска из Сребренице, 1993. године. Исти је обновљен 2003. године.
Првобитни храм био је у селу Добричеву и датира из 13. вијека. Зидан у вријеме грађења манастира Рача код Бајине Баште. Трагови ове мале цркве нашли су се и у путописима турског путописца Евлије Челебије, а касније су о њој писали и Чедо Марјановић, Ј. Игумановић и Др. Петровић. Наш славни нобеловац, Иво Андрић, помиње ову цркву у својим „Знаковима поред пута“.
Мала црква са звоником донесена је на Височник 1786. године. Била је то дрвена црква покривена шиндром. Потрајала је све до 1913. године, а обнављана је за вријеме свештеника Драге Драгичевића. На темељима овога храма подигнут је данашњи храм.
На челу са свештеником Срђаном Лаловићем, прије двије године је започето реновирање и обнова. Трошкове који су потреби за реновирање и обнову цркве сносе Горан и Бобан Вујић, који су од општине Сребреница добили награду и признање. До сада је замијењена столарија, под, урађена је изолација цијеле цркве.
Постављен је нови иконостас, пројекат су радили монаси из Хиландара по узору на иконостатс из параклиса Св. Тројице. То је први пут да се ради копија неког хиландарског иконостаса. Фрескописан је олтар. Прије годину је почела обнова парохијског дома. Промијењен је кров, столарија, сада се ради керамика. Остало је још уређење порте.
Због свих жртви предака, због поноса потомака, због вјерног народа који га је подигао, храм је свакако заслужио да заблиста у свом старом сјају. Обновом храмова се уписујемо свијетле странице историје која не заборавља и која трајно памти. „Чим се почне обнављати црква, враћа се и живот.“ – епископ зворничко – тузлански Фотије
Ведрана Богдановић